DA LI ĆE DOLAR DOŽIVETI KRAH? Stručnjaci za Kurir analizirali dramatičnu najavu "Politika": To je samo procena da će američka valuta i dalje gubiti vrednost
Kada se pojave ozbiljne analize ili veliki intervjui u medijima poput "Politika", to ne treba shvatati olako. Na takvim analitičkim tekstovima radi ceo tim novinara u čiju stručnost ne treba sumnjati.
Kao parametre su uzeli zaduženja američkih saveznih država, sve češće međunarodno trgovanje zlatom umesto dolarom, kao i političke reakcije koje su usledile. Donald Tramp se tim povodom oglasio, kritikovao BRIKS i poručio da je, prema njegovim rečima, cilj tih zemalja gašenje dolara, uz najave carina i drugih mera - u njegovom prepoznatljivom stilu.
Na ovu temu, za Kurir televiziju, govorili su Nenad Bumbić - ekonomista i analitičar, Marko Matić - direktor Centra za odgovorne medije i politički analitičar, Nemanja Antić - ekonomista i prof. dr Ivan Arnautović - ekonomista.
"Dolar slabi"
- Što se tiče samog dolara, ovde zapravo nije reč o krahu u smislu da će dolar preko noći postati bezvredan, niti o scenariju nalik hiperinflaciji kakvu smo imali sa dinarom devedesetih. Reč je o proceni da postoji sasvim solidna verovatnoća da će dolar u narednom periodu dodatno gubiti na vrednosti - rekao je Nenad Bumbić.
Dodao je da ako Federalne rezerve snize kamatne stope, to onda znači manji prinos na američke obveznice i na finansijske instrumente denominovane u dolarima.
- Ako pogledamo konkretne brojke: kada je Donald Tramp prvi put došao na vlast, za jedan dolar dobijalo se oko 95 do 98 centi. Danas je taj odnos negde oko 82–83 centa. Takođe, u prethodnih godinu i po dana dinar je, u odnosu na dolar, ojačao za oko 15 odsto. Drugim rečima, dolar je u tom periodu izgubio približno 12 do 15 procenata vrednosti, u zavisnosti od dana i parametara koje uzmete za poređenje.
- U poslednjih desetak godina tri valute su se u svetu izdvojile kao štedne. Prva je dinar - i to nije nešto što je tek tako rečeno. Druga je švajcarski franak, a treća japanski jen. Zašto baš te valute? Zato što je u pitanju zbir nekoliko faktora: oporezivanje kamate, visina kamatne stope i jačina kursa. Kada ulažete u neku valutu, uvek morate da gledate koliko se kamata oporezuje - na dinarsku štednju porez je nula, dok je na dolar 15 odsto. Zatim, morate da gledate koliko je valuta sklona apresijaciji ili depresijaciji, odnosno koliko joj kurs varira u odnosu na druge valute - objasnio je Nemanja Antić.
Dodao je da problem dinara kao štedne valute za velike američke investitore nije stabilnost, već dubina tržišta.
"Dolar je izgubio oko 99 odsto svoje vrednosti"
- Treći faktor je nominalna kamatna stopa. Na dinare je u poslednjih 10, 12, pa i 15 godina ona uglavnom bila visoka - od 4 do 8 odsto, a u jednom periodu čak i do 9 odsto. Količina dinara u opticaju jednostavno nije dovoljna da apsorbuje, recimo, 10 milijardi dolara. Kada bi takav iznos došao u Srbiju i bio zamenjen u dinare, kurs bi momentalno „odlepio“ - ne bi otišao na 186, nego na 86. Drugim rečima, takav disbalans dinar ne bi mogao da izdrži.
- Pošto smo snažno oslonjeni na evropsku valutu, evro, jasno je da je kretanje evra kod nas direktno povezano sa domaćom ekonomijom. Zbog toga je evro u Srbiji i favorizovan. Dolar, s druge strane, jeste dominantna svetska valuta i priče o njegovom „krahu“ ne samo da nisu realne u skorije vreme, već su preterane - naveo je Ivan Arnautović.
"Treba imati u vidu dubinu tržišta"
Dodao je da je dolar, u tom smislu, neminovna valuta.
- Naš dinar postoji još od 12. i 13. veka, iz vremena Nemanjića, dok američki dolar nastaje tek u 18. veku. Ipak, upravo ta dubina tržišta daje dolaru snagu. On je, uostalom, nastao iz španskog dolara, a svoju punu vrednost dobio kroz kolonizaciju i globalnu ekspanziju. Veliki faktor u celoj ovoj priči jeste i štampanje dolara. Često se to zamišlja kao neka fotokopir-mašina koja neprestano izbacuje novčanice, ali to u praksi nije tako. Reč je o elektronskom novcu, koji se obračunava kroz različite finansijske mehanizme, čime se ukupna količina dolara u opticaju povećava.
- Ne govorim o američkim bankama niti o tekstu koji se pojavio u "Politiku" u smislu najave problema ili kolapsa dolara, niti oni o tome govore. Oni govore o padu vrednosti dolara u poslednjih godinu dana. Zašto to nije kolaps? Kolaps je ono što smo mi doživeli 1992. godine. Ako neko zna šta znači pravi kolaps valute - to smo mi. Ovo o čemu sada govorimo su fina tržišna podešavanja. Delom ih diktiraju američke monetarne vlasti, a delom globalna ekonomska situacija - rekao je Marko Matić.
Naveo je da u toj situaciji srednje američke države i dalje imaju značajan udeo i predstavljaju svojevrsnu lokomotivu svetskog razvoja, naročito u oblastima visokih tehnologija.
Ciklično kretanje vrednosti valute
- Danas govorimo o razvoju kosmičkih tehnologija, komunikacionih sistema, veštačke inteligencije - svega onoga što savremenu ekonomiju vuče napred. U tim oblastima Amerikanci su i dalje broj jedan, praktično neprikosnoveni. Ako hoćemo da to prevedemo na dinarski jezik: 2015. godine jedan dolar vredeo je oko 98-99 dinara. Pre nekoliko godina skočio je i do 120 dinara. Danas je ponovo na nivou od oko 98 dinara po srednjem kursu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs